VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE STARTSTRANICA -O KOPRIVNI O KOPRIVNI Istinite Seoske priče i legende 1 - 4
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 435
Weblinks : 16
Wir haben 113 Gäste online

********** PO ČEMU SE KOPRIVNA POZNAJE **********

image 0image 1image 2image 3image 4image 5image 6image 7image 8image 9image 10image 11image 12image 13image 14image 15image 16image 17image 18image 19image 20image 21image 22image 23image 24image 25image 26image 27image 28image 29image 30image 31image 32image 33image 34image 35image 36image 37image 0image 1image 2image 3image 4image 5image 6image 7image 8image 9image 10image 11image 12image 13image 14image 15image 16image 17image 18image 19image 20image 21image 22image 23image 24image 25image 26image 27image 28image 29image 30image 31image 32image 33image 34image 35image 36image 37

 

Istinite Seoske priče i legende

 

Po sadržaju su međusobno veoma različite, od anegdota i šaljivih priča do normalnih zbivanja i događanja u seoskoj svakodnevnici. Ima među ovim pričama i takvih koje su očito mitskog porekla, nastale u dalekoj prošlosti.

 

DIJETE U ČELJUSTIMA VUKA

Bilo je to 1915.g.Đorđa (Đoka) Damjanović (sin Simeuna)-Mala Rijeka,poslao je svoje dvoje djece u šumu do jedne parcele zemljišta Simeuna 5 godina i Branka od 3 godine.Prilikom povratka djece kući,iz šume je vučica izašla uhvatila Branka i odnijela prema šumi.Sin Simeun uplašen vratio se kući i plačući izgovorio:“Branka odnijela neka crna kobila“.Roditeljima je sve bilo jasno skupio se veliki broj komšija i krenuo u poteru.Uplašena vučica zagrnula je Branka u list,koga su gonioci primijetili da „diše“.Našli su Branka u besvejesnom stanju,donijeli kući i spasili život.

Ispričala Brankova ćerka Smiljka.

 

OSTAVIO GA BEZ ŽITA

Vasilija Petrović (Lepir 1886.) bio je invalid.Prema predanju naših predaka takvim ljudima Bog je podario neko znanje (zanat) da bi mogli živjeti i izdržavati porodicu.Tako je Vasilija bio poznati terzija (krojač gunjeva) i druge odjevne predmete od vune.Posijao Vasilija parcelu žita (kukuruza) po zrenju obrao žito na kamaru (gomilu) i procijenio da može imati troja kola.Vidu Duronjiću sašio je gunj da bi on njemu volujskim kolima to žito dovezao kući.Vidje sjelokupnu njegovu kamaru potovario u jedna kola i dovezao Vasiliji pred kuću.Rekavši Vasiliji da je njegova sva kamara u ovim jednim kolima.Vasilija je otišao u kuću i više se nije vratio.Vid je istovario žito pred kuću.Posle par dana čuo je veliki protest i kritiku od strane Vasilije:“Mogao sam imati troja kola i hranu za čitavu godinu,a on skrk'o sve u jedna“.Sa Vidom se nije izmirio par godina.

Po priči Radovana Milićevića (1900.)

 

NIKAD VIŠE MOMAK

Oženio se Vasilija Petrović 1917.g.starosti.Po vjenčanju izlazi iz crkve i plače,iznenađeni svatovi pitaju za razlog,odgovor je bio sledeći:“Kad se smislim,nikad više momak“.

Po kazivanju Radovana Milićevića-učesnika svadbe.

 

AKO BOG DA

Pošao Radovan Milićević kao uzvolak da dovrši oranje u jednoj njivi.Došavši na njivu,Radovan reče:“Ovo ćemo mi brzo završiti“.Đorđa pogleda u Radovana,krenu preko njive govoreći:“Oho-ho,šta dijete kaže“.Kada se vrati,reče Radovanu:“Dijete bolan,ne kaže se hoćemo ili možemo,već ako Bog da“.Bilo je to oko 1910.g.

Ispričao Radovan Milićević.

 

ZA MAČKA 14 DANA

Stanko (Marka) Petrovića kao dijete radio je 14 dana kod starog Đorđe Kostadinovića pomažući u nekim poslovima.U toku rada odnio je od Đorđe jedno mače svojoj kući.Kad je Stanko zatražio naknadu za rad od 14 dana Đorđe mu je odgovorio:“To ti je za onog mačka što si odnio“.Bilo je to oko 1915.g.

Ispričao Stankov unuk Branko.

 

ORE ČOVJEK SAM

Posle oranja prvim drvenim plugovima,kada je trebalo pet radnika da bi jednu parcelu uzorali.Prilikom pojave plugova obrtača sa dobro obučenim volovima mogao je raditi jedan radnik (orač).Tako je sam jedne prilike orao Boško (Ignjata) Vidovića.Priča se kada su to neki ugledali brzo se okupilo podosta svijeta govoreći:“Ote (odite) vidite čuda,čovjek ore sam“.Bilo je to na početku 20 vijeka.

Ispričao Milorad (Boška) Vidović.

 

SVI JUNACI NIKOM PONIKOŠE

U ta stara vremena,uglavnom radi cura bila je zabrana dolaska na prela stranim momcima (iz drugog sela).U kući Seksana u Kožuhama u kojoj je tada organizovano prelo,Kožuški momci pripremili su nekoliko palija i poredali ih pored ognjišta da dočekaju momke Koprivljane.Spasoje Kostadinović i Bogdan Vidović (Tomić) bili su izuzetno jaki i sposobni momci.Dolazeći u kuću Seksana pokupili su pripremite štapove polomili preko koljena i naložili na vatru.Niko se nije smio suprostaviti.Prelo se završilo na najljepši način.Bilo je to oko 1910.g.

Ispričao Živko S. Kostadinović.

 

OPKLADA

Simo Puranović prema pričama koje kruže u prethodnim pokolenjima,bio je nezgodan i prgav čovjek,posebno strod prema svojoj ženi,koja je imala nadimak „Gara“.Jedne zimske noći Simo je na sijelu kod Stanka Banovića (otac od Vase),negdje iza pola noći izvršio opkladu sa domaćinom da će od prvi puta dozvati svoju ženu.Žena je morala stajati u dvorištu kuće i tako ga dočekati do njegovog povratka neovisno koja su godišnja doba.Izašao je Simo pred kuću i povikao:“Ooo Gara“.Gara je ko iz puške istog momenta se odazvala:“Oooj lijepi Simo“.Tako je Simo odnio opkladu.Bilo je to između 1900.-1910.g.

Po kazivanju Marka Puranovića.

 

ŠTO ISPEČE SVE POROŠI KUĆI NE DONOSI

Janko Puranović (1892.) posjedovao je rakijski kazančić zapremine 50 l.Pred svoju slavu Sv.Vasilija u potoku pekao je rakiju dan i sledeću noć.Po običaju oko kazana okupili su se poznate meraklije Pero Banović,Rajko Jovičić,Milan Vasiljević,Petar Duronjić,Novak Kuzmanović i Nikola Krstić.Svaki put dok se sledeći kazan ispeče,prethodni se popije.Po završetku pece sledećeg dana Janko se vratio kući sa praznim rakijskim suđem.Supruga od Janka Savka,ovaj slučaj je nekoliko puta pričala sinu Marku.

 

BIĆE RUČKU GRA

Uta davna veremena gra (pasulj) bio je najzastupljenija i „delikates“ hrana za poslanike (radnike na njivi).Tako je jedan domaćin dovikivanjem pozivao na kopanje govoreći:“Biće ručku gra“.Sluša to drugi komšija,pa će reći:“De ba molim te pitaj ga,ako će biti ručku gra bili i mene primio na kopanje“.

Ispričao Ljubo Lazić.

 

SKUPI NOGE

Petar Damjanović (Mikić 1875.) ubrajao se među najbolje kosce u Maloj Rijeci,a možda i u Koprivni.Ostalo od ručka dio hrane za užinu,prilikom neke kosidbe.Sjeli kosci da užinaju kad u Petrovu kaišiku sa pasuljem nađe se skakavac.Pogleda to Petar pa da ne bi prosuo dragocjeni gra povika na skakavca:“Skupi noge“.Te kašiku stavi u usta i proguta.Događaj 30-tih godina.

Ispričao sin Obrad.

 

ŽENA SE FALI...

Došao kod moje kuće nekim poslom Ranko Tomić (Mikić).Tog momenta iz polja stigao Čedo Kaišar pa se hvali kako je njegovo žito (kukuruz) najbolji.Na to će Ranko ljutito:“Čedo,žito se fali kad je u košu,a žena kad je u grobu“.

 

JA,VASO BANOVIĆ (1911.)

Ženio se tako neki momak,po priči malo veća „baraba“.Okupio se po tadašnjim običajima,veliki broj cura i momaka da proslave ženidbu sa pjesmom i igrom.Posle izvesnog vremena iz kuće izlazi mladoženja pa gromkim glasom pita prisutne:“Ko bi večeras spavao sa mojom ženom“?Svi ćute plašeći se neprijatnosti.Posle njegovog insistiranja nekoliko puta,prodera se glas iz prisutnih:“Ja,Vaso Banović (Vaso je bio izuzetno hrabar i jaki momak)“.Ču to maldoženja odgovori:“Ajde Vaso kod mene da te častim,jer da moja žena nikom nije valjala osim mene ja bi je večeras vratio kući“.Događaj se pretpostavlja između 1930.-1935.g.Podaci o mladoženji nisu zapamćeni.

Događaj potvrdila Savka Kuzmanović (1913.)

 

SA KOMADIĆEM KUKURUZE U ŠUMU

Ispekla baba Joka (1843.) žena Staje (1833.) provu (kuruzu) pod pekom.Okupila se unučad Milića Milićevića-sina Staje moleći za komadić prove.Baba bi rado dala ali ne smije od muža,da ne umanji za večeru čeljadima.Ne mogavši odoljeti odlomila je djeci po komadić kuruze,a djeca su istog momenta pobjegla u šumu da bi kradom pojela.Bilo je to 1905.g.Pomenuta porodica živjela je na današnjem kućištu Radovana Milićevića.

Priču ispričala moja majka Bosiljka Todorović (1898.) učesnik događaja.

 

KUPIO SVOJE ŽITO

Novak Vidović kao nestašan dječko pronašao je otvor u drvenoj zgradi trgovac Branka Lazića gdje je bio smješten kukuruz u zrnu.Natoči Novak vrećicu Brankovog žita i odnese Branku u trgovinu i proda kao svoje vlasništvo.Sve se to brzo saznalo i okončalo kao dječija igračka i snalažljivost.

Ispričao Vidović N. Dragomir.

 

BEZ RUČKA

Živko M. Vidović imao je svoj red mlina na Bosni.Toga dana bilo je mnogo koji su donijeli svoju meljaju da samelju.Radi čega je Živko da ne bi dangubio dogovorio sa ženom Stanom da mu donese ručak.Naiđe pored Živka Nediljko Đurić.Živko mu se potuži da ima mnogo posla i očekuje ručak kod kuće.Nediljko odlazeći od Živka,nailazeći pored Živkove kuće šaleći se rekao je Stani:“Brzo će i Živko kući,nema nekog posla,pa ne moraš nositi ručka“.

Komentar nije potreban.Po kazivanju Nediljka Đurića.

 

NAVALILA RIBA

Prevezao se Nediljko Đurić preko skjele na Bosni,a na bairu Bosne Vid Vidović (Vidić) sa sakom lovi ribu,ali ribe ko za inat nema.Nailazeći pored Vidove kuće,Nediljko će reći ženi Jovanki:“Navalila riba pa te Vid zamolio da što brže doneseš vreće“.Jovanka se obradovala i istog momenta potrčala na Bosnu.Šala je bila na visini

.Ispričao Nediljko Đurić.

 

IĆ' NEĆU,A NOĆITI NEĆU

Moj otac Miloš (1892.) imao je kuma Obrada Miljanovića (Tošića 1898.) iz Brđana-Osječke Čivčije.Za slavu Sv.Jovana on sjedi,svira šargiju i dvojnice i pjeva.Posle pola noći reći će:“Ići neću,a noćiti neću“.Što znači da je polazak kući pred zoru.Idući kući,nije išao pravim putem,nego preko svojih šuma i parcela,govoreći:“Da crna zemlja vidi,da ima svoga gospodara“.Godine 1946. došao je sa volujskom dvokolicom da odveze 100 kg krompira-udaljenosti 8 km.Sjedeći tako uz kafu,požali se kumu:“Žao mi je što sam omlatio (napatio) volove na ovoliku dalju.Tražio sam jutros još jednog da to odnesemo do moje kuće“.

 

BATINE ZA PŠENICU

Otišao Todor Banović (1850.) u rat.Žena Vida da bi prehranila djecu,posije njivu pšenice.Po zrenju spremi je u spavaću sobu,jer drugih prostorija nije bilo.Kad se Todor vratio kući,posle I svjetskog rata 1916.g.žena je dobila batine što je zakrčila sobu.

Ispričao Simo Banović.

 

KRIZNE GODINE

Desilo se posle II svjetskog rata.Zorka Stanka Petrovića i Mara Spasoja Petrovića,išle su preko brda u Tuzlu da bi kupile soli.

Nediljko Đurić išao je pješke u Šamac da bi sebi kupio gumene čizme za rad.

Ispričala je Rosa Vidović i Smiljka Đurić.

 

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1287653
DanasDanas357
JučeJuče499
Ova SedmicaOva Sedmica2911
Ovaj MjesecOvaj Mjesec8921
UkupnoUkupno1287653