И M E --"К О П Р И В Н А"
Већи је број имена за насеља и топониме код јужних Словена по биљци коприви или жари (utica urens). То никако није случајност, зато што је коприва у старој многобожачкој религији Срба и других Словена поштована као света .
Ова чињеница има вишеструко драгоцену вредност, јер упућује савременог човека на разумевање и прилика и времена, када и како је ово име настало. Са једне стране, указује и објашњава време, историјски тренутак када је створено име нашег насеља; а затим и положај, место сеоског подручја међу осталим насељима по простору горја Требаве. Одмах је потребно нагласити како и име Требава исходи из истог круга речи везаних за старословенску митологију. Требва означава жртву, затим место, положај где се приносе жртве. У једном краћем чланку, приказу, у књизи - Модрича са околином у прошлости , указује писац овог рада на више имена - ужих подручја, висова, речица по планини Требави, што су остаци из доба пре примања хришћанства. То значи пре краја 9. века наше ере, а из старословенског језичког фонда који се односи на стару религију. Сада се том броју додаје и име насеља Копривна. И као што је многобожачко светилиште на Дугој Њиви, највишем положају Требаве, било посвећено женском божанству плодности , тако је биљка коприва била посвећена мушком божанству. У горе наведеној студији о народним веровањима у светост биљака, за коприву се каже да је она, познаша као утук против грома. Затим ....тако се Срби, кад први пут у пролеће загрми, ките копривама, такође се у том случају и вериге ките копривом, да не би гром ударио у кућу. Познате су и пословице, - да неће гром у коприве, која је сачувана из дубоке старине, а потом и млађа из хришћанске епохе, да не бије свети Илија у коприве . Још само да се спомене обичај, заостао несумњиво из прастарог доба. -На Ускрс врши се (у Босни) причешћивање вином и хлебом (хришћански утицај) и копривом (првобитни ritus!), упореди нпр. причешћивање леском, ....и то најпре се причести домаћин, па онда сви мушки, па сви женски у кући .
Из наведених примера је сасвим јасно, да је биљка коприва посвећена врховном божанству старе словенске религије Перуну , који код Срба, међу бројним именима носи и име Дајбог. Он је божанство које даје, од њега све исходи; у његовој моћи је гром, он је громовних (као код старих Грка Зевс), а прихватањем хришћанства улогу громовника је наследио свети Илија.
Тако је једно мало подручје на светој планини Требави именовано по биљци коприви, посвећеној врхунском божанству многобожачких Срба. Одмах по досељавању, већ од краја 6. века наше ере досељеници су освојену земљу морали именовати, дати називе из корпуса свог језика. Тако су добили имена висија и долина, поток и речица, што у ствари представља и један од битних чинова и радњи код освајања новог завичаја.
Г е о г р а ф с к и
п о л о ж а ј
и
г р а н и ц е
Место села Копривне је на простору северне Босне. Ближе одреднице су, - 1. део од доњег тока долине реке Босне, на њеној десној обали; - 2. западне стране, огранци ниског горја Требаве што падају у речну долиниу. Уже гледано, то је невелико подручје око долина две речице / потока именом Велика и Мала Ријека. Њихова изворишта су испод највишег дела Требаве, широке заравни зване Дуга Њива (апсолутна кота 644 м.). Мала Ријека је краћег тока, јужнијег протицања, а Велика је нешто дужа и северније усеченог корита. Њихов састав, спајање је при граници висије са низијом долине Босне (кота 115 м.). Оне су својим протоком створиле једну не јако истакнуту удолину (дужине испод 10 км) која обликом подсећа на двојни, шири и плићи левак, неуједначене величине. То подручје и његово тло су позорница на којем се у време дуго око 15. векова играју и збивају садржаји што живот значе једном српском селу.
Западна међа сеоског атара су воде реке Босне, а супротна источна, највиши делови Требаве. На северу се граничи са подручјем исто тако старог села Врањак. Првобитну јужну границу је теже одредити, јер је камена громада звана Бргула, део од масива Требаве, непосредно наднета над долином Босне, у најстаријим данима организовања насеља по Требави, припадала целини села Копривне, што разуме се није сасвим сигурно, иако се географско/топографске одлике тла томе не противе. Чак и неки садржаји на њој као и име Бргула иду томе у прилог, јер изворно, старословенско значење речи је и стражарити, а ова висија непосредно стражари, и над делом долине Босне, и над удолином око Мале и Велике Ријеке .
Постоје докази да су првобитна, најстарија сеоска подручја била већа, а да је до њиховог цепања, подела долазило у каснијим, феудалним временима као последица породичних наслеђивања. Још много касније, тек у наше време при градњи железничке пруге, настала су два стајалишта, Доња и Горња Копривна. Она немају никакве везе са селом, јер су потреба жељезнице.
Даље су занимљиви показатељи како су код заснивања сеоских насеља, за размештај досељених српских родова, поред других услова, примарни значај имале економске потребе. Освојени крајеви су затечени са незнатним бројем житеља, јер су масе староседелаца избегле, повукле се преме далматинској обали и на виша планинска подручја централног Балкана, где настављају живот сточара. Зато код расподеле, деобе простора, првобитна сеоска насеља се шире по већим пространствима. Таква појава је била оправдана и потребна, јер услед примитивне земљорадње и сточарства приноси су били скромни, па је нужно било коришћење већих површина тла. При раздеоби на сеоска подручја (атаре), очит је и један свесно постављен план, а њега намећу животне потребе историјског тренутка. Стари Словени, па и њихово племе Срби, донели су из старе постојбине дугу традицију и велико искуство земљорадника, док је сточарење било пратећа, иако неопходна делатност. При дуготрајној сеоби потреба за покретном стоком као имовином, сигурно је добијала на вредности. Отуда тежња људи, заснивача наших најстаријих насеља, да где је год то могуће, имају сеоска подручја / атаре, -делом од равнице, делом од висије. Ова решења очувана су до данас у бројним сеоским насељима, и увек су знак велике старости. Поред Копривне, само као пример спомињем још нека села, - Врањак, Осјечани, Дуго Поље (првобитно име је Љубиоча по речици око које је насељено), Подновље; јужније је Пакленица, Косова (старо име Косов Луг); око Укрине су Чечава, Растуша, Брестово и многа друга. Могући коментар је, -кад време и потребе постављају захтеве, изазов, умни људи дају својим делањем ваљан одговор. Једноставност решења пружа шансе за преживљавање чак и током много векова касније. У прво време након досељавања, неких три / пет векова, Срби живе мање / више мирно у новој домовини. Доласком Мађара у Панонску низију (крај 9. века) и покоравања Хрватске (крај 12. века), почињу са више страна насртаји на Босну. Посебно су чести кроз долину реке Босне и трајаће више векова, практично све до пропасти босанске државе средњег века 1463. године. У сваком немирном времену наше сеоско становништво бежи из долина, тражећи спаса у вишим подручјима, која су обрасла шумом и тешко приступача . Тако се преживљавало и трајало кроз векове, што показује да првобитна решења, чисто економских захтева и нужди, могу дати изузетно корисне резултате, битне за преживљавање кроз дуге векове и за друге непредвидиве потребе.
Dragi posjetioci
Da bih nešto napisali o Koprivni a da bude bez nagađanja poslužili smo se odlomkom iz knjige "К О П Р И В Н А
- трагом прошлости-",koja je trebala do sada da ugleda svjetlost dana.
Mnogobrojnim događajima ,datumima kroz našu bogatu prošlost Koprivne,razne statistike,slike itd. toliko opširno i obilno da
sa sigurnošću svaki Koprivljanin biti će ponosan,srećan da pročita,sazna ,vidi i bude vlasnik takve knjige.Kako je sam
Autor napisao:"Knjiga ima svoje nedostatke i mane , i takva će biti podvrgnuta kritici. Ipak je bolje da je napisana, nego nenapisana.
Ovakva kakva jeste može se i hvaliti i kritikovati , a da nije napisana stajala bi praznina i nepoznanica naše bogate prošlosti."
Bez kritika i pohvala jedno je sigurno:
Vrijeme prolazi,
zapisano ostaje.
O WEB-STRANICI 
